Da se poštuje rezolucija OUN 1244!

Piše dr Dario Vidojković

Najnoviji dramatični događaji na Kosmetu su pokazali svu propast Briselskih pregovora, koji i jesu dosad uglavnom tekli na štetu Srbije i srbskog naroda na Kosmetu. U Kosovskoj Mitrovici se dogodilo najgore dosad moguće ponižavanje Srbije brutalnim napadom na državnu delegaciju Srbije i na samog direktora kancelarije za KiM Marka Đurića, što je kulminiralo njegovim bezobzirnim privođenjem i sprovođenjem kroz Prištinu, uz uvrede i zvižduke okupljene rulje, kao da je u pitanju najgori kriminalac i zločinac! A, ustvari, pravi kriminalci i ratni zločinci, oni koji sebe nazivaju nekakvom vladom nekakvog nezavisnog Kosova, su zapravo naredili ovu nezapamćenu akciju protiv jednog od ključnih ljudi u tom pregovaračkom procesu. Ovaj sramni čin vrhuške u Prištini samo pokazuje da Tačiju i njemu sličnima nije nimalo ni do pravog pregovora ni do pomirenja, ni do kompromisnog rešenja! Oni samo znaju za silu. S toga se sa punim pravom postavlja legitimno pitanje da li uopšte još ima bilo kakvog smisla da se pregovori u Briselu nastave?

Smatram, da za to postoji samo jedan, nedvosmislen i jasan odgovor: Ne! Pogotovo, kada se uzmu u obzir prilično mlaki komentari i izjave iz Brisela i briselskih zvaničnika, koji pozivaju, već po pravilu, sve strane na uzdržanost. A treba ih pitati, šta je to danas Srbija i srbska strana učinila da bi se morala suzdržati? Jesu li Srbi upali u salu, u kojoj se vodio miran razgovor, jesu li Srbi, naoružanih do zuba, bacali šok bombe i suzavce (već omiljeno sredstvo Albanaca na Kosmetu, koje rado upotrebljavaju u javnim raspravama u svojoj nekakvoj skupštini) na goloruk narod, jesu li Srbi isprevrtali stolove i stolice, i dugim cevima nasrnuli divljački na goloruke učesnike sastanka u Kosovskoj Mitrovici, koje su uzgred još i tukli, jesu li Srbi pretukli novinara RTS-a, jesu li Srbi jednog visokog državnog zvaničnika gnusno napali i sprovodoli kroz Prištinu izlažući ga ruglu podivljale mase? Ništa od toga Srbi nisu počinili, ali dosta Albanaca – jesu! Koga onda Brisel treba da poziva na uzdržavanje? Koga je Brisel trebao i da javno osudi zbog ovakvog krajnje skandaloznog i neviđenog banditskog čina, a nije? Nisu se nešto posebno oglasili ni EULEKS ni UNMIK, a iz pravnih nauka se dobro zna, nekada i nikakva izjava može značiti izjavu.

Po ko zna koji put, time se vidi na delu svo licemerje i dupli standardi koji je dosad primenjivao Zapad, predvođen SAD-om, prema Srbiji i srbskom narodu uopšte. I kao mnogo puta ranije, i ovaj brutalni napad na državnu delegaciju Srbije u svojoj Kosovskoj Mitrovici ima više ciljeva i nije se desio slučajno. Desio se baš na dan kada kao Tači „naređuje“ da se počne sa pripremama za osnivanje ZSO. Izgleda da je naredio sasvim drugo, a ovaj događaj može da mu posluži kao opravdanje pred Aljbinom Kurtijem i drugim albanskim ekstremistima da zapravo spreči osnivanje ZSO. Drugo, ovaj banditski akt, kako veli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, se dešava na dan kada se na međunarodnom planu zaoštravaju odnosi zapada sa Rusijom, njihovom odlukom da se proteraju ruske diplomate iz više od četrnaest zemalja EU i NATO-a. Da li je to bio i svojevrstan signal prištinskim lokalnim vlastima da i oni pokažu silu, u ovom slučaju prema Srbima, na koje zapad ionako gleda kao na „male Ruse“? Izostankom jasne i prave osude brutalnog čina Prištine od strane zapadnih centara moći jednostavno pokazuje da se nije svrstao protiv Albanaca, već da ćutanjem podržava ovakav akt nasilja protiv Srbije, sa ciljem da se na istu još poveća pritisak kako bi Srbija na kraju bila primorena da prizna natovsku kvazi-državu na delu svoje državne i istorijske teritorije.

Još ne zaboravimo da se ovaj napad dogodio svega par dana posle devetnaeste godišnjice brutalne agresije NATO-a na SRJ, čije posledice (posebno u vidu katastrofalnog porasta malignih oboljenja zbog upotrebe osiromašenog uranijuma u municiji NATO ratne tehnike), što čini ovaj današnji čin agresije na Srbiju još sumornijim. No, ovaj čin mora da posluži Srbiji i srbskom narodu i kao svojevrsna opomena i lekcija ujedno, jer treba da otvori Srbiji konačno oči da sa zapadom nema nikakvog dogovora niti pregovora, jer je se zapad davno svrstao protiv srbskog naroda, kojeg vidi na putu na svom ponovnom pohodu na istok, ponovnom „Drang nah Osten“! Zato, najbolje rešenje i odgovor Srbije na ovaj brutalni napad i ovo neviđeno necivilizacijsko divljanje od strane albanskih terorista mora da predstavlja momentalni prekid pregovora u Briselu, povlačenje potpisa na Briselski sporazum, i obraćanje UN sa zahtevom da se ispoštuje rezolucija OUN 1244! To je jedini pravni okvir u kome Srbija ubuduće treba i mora da deluje, a radi efikasne zaštite svojih građana na Kosmetu treba da se zahteva da se na Kosmet vrate 1.000 srbskih vojnika i policajaca, na šta Srbija ima pravo prema istoj rezoluciji.

Srbija time ne bi ispoljavala nikakve agresivne namere, već bi povratak srbskih snaga samo značio doprinos miru i stabilnosti na području Kosmeta, jednako garantovano i Srbima i Albancima, građanima Srbije. Jer, da za to nisu u stanju naoružane paravojne jedinice pod komandom lokalne vlasti u Prištini nije dokazao samo ovaj čin agresije, koji je po ko zna koji put podigao, bez potrebe i povoda, tenzije u regionu, već i još uvek nerasvetljeno ubistvo Olivera Ivanovića, što je izgleda samo bilo uvod u dešavanja poput ovog danas, koje ima za cilj zastrašivanje i proterivanje srbskog naroda sa svojih vekovnih ognjišta. To Srbija ne sme, ni po koju cenu, da dozvoli, to joj je istorijska obaveza, ako ne želi da skroz nestane!

dr Dario Vidojković